Španska Mahovina (Tillandsia Usneoides) je epifitska cvetna biljka koja često raste na velikim drvećem u tropskim i suptropskim klimama. Poreklom je iz većeg dela Meksika, Bermuda, Bahama, Centralne Amerike, Južne Amerike, južnih Sjedinjenih Država i Zapadne Indije. Naturalizovana je u Kvinslendu (Australija). Poznata je kao „dedina brada“ u Francuskoj Polineziji.[3]

Najpoznatiji u Sjedinjenim Državama, obično se nalazi na južnom živom hrastu (Kuercus virginiana) i ćelavom čempresu (Takodium distichum) u nizinama, močvarama i močvarama srednjeatlantskih i jugoistočnih država, sa obale jugoistočne Virdžinije do Floride i na zapad do južnog Arkanzasa i Teksasa. U južnim Sjedinjenim Državama, izgleda da biljka preferira južni živi hrast (Kuercus virginiana) i ćelav čempres (Takodium distichum) zbog njihove visoke stope ispiranja minerala iz listova (kalcijuma, magnezijuma, kalijuma i fosfora) što obezbeđuje obilje zaliha hranljivih materija za epifitsku biljku.Takođe može da kolonizuje druge vrste drveća kao što su drugi hrastovi, pa čak i borovi.Španska mahovina se često povezuje sa južnim gotskim slikama i kulturom dubokog juga, zbog svoje sklonosti rastu u suptropskim vlažnim južnim mestima kao što su Alabama, Florida, Džordžija, Luizijana, Misisipi, Severna Karolina, Južna Karolina, istočni i južni Teksas, i ekstremno južna Virdžinija.

Jedna anegdota o poreklu španske mahovine zove se „Najpodliji čovek koji je ikada živeo“, u kojoj je čoveku seda kosa izrasla veoma dugo i uhvatila se za drveće.

Španska mahovina je uvedena na Havaje u devetnaestom veku. Postala je popularna ukrasna biljka i biljka. Na Havajima je nazvana “`umiʻumi-o-Dole” po bradi Sanforda B. Dolea, prvog predsednika Privremene vlade Havaja. Takođe je poznat kao hinahina, („srebrnast“) pozajmljujući naziv autohtonog heliotropa koji se koristi u lejima sve dok razvoj obale nije otežao pristup. Postala je zamena za domaću hinahinu u lejima koja se koristi za slavlje. Početkom 21. veka biljka je bila u velikoj meri reklamirana kao „Peleova kosa“/„lauoho-o-Pele“, što se zapravo odnosi na vrstu filamentoznog vulkanskog stakla.Španska mahovina se koristila u različite svrhe, uključujući građevinsku izolaciju, malč, materijal za pakovanje, punjenje dušeka i vlakna. Početkom 1900-ih se komercijalno koristio za podmetanje auto sedišta. Više od 10.000 tona prerađene španske mahovine proizvedeno je 1939. godine. Danas se sakuplja u manjim količinama za upotrebu u umetnosti i zanatstvu, kao posteljina za cvetne bašte i kao sastojak u bousilageu, tradicionalnom materijalu za oblaganje zidova. U nekim delovima Latinske Amerike i Luizijane koristi se u scenama rođenja.

U pustinjskim regionima jugozapadnih Sjedinjenih Država, ponekad se sušena španska mahovina koristi u proizvodnji rashladnih uređaja za isparavanje, kolokvijalno poznatih kao „hladnjaci za močvare“ (a u nekim oblastima i kao „hladnjaci u pustinji“), koji se koriste za mnogo hlađenja domova i kancelarija jeftinije od klima uređaja. Tehnologija hlađenja koristi pumpu koja prska vodu na podlogu napravljenu od biljaka španske mahovine; ventilator zatim uvlači vazduh kroz podlogu i ulazi u zgradu. Isparavanje vode na jastučićima služi za smanjenje temperature vazduha, hlađenje zgrade. Španska mahovina je zapravo autohtona biljka na Floridi. Takođe je porijeklom iz ostatka jugoistočnih država, kao i Centralne i Južne Amerike. Ime Indijanaca za ovu biljku u prevodu znači „brada drveta“. Biljka je podsetila francuske naseljenike na bradu španskih konkvistadora, pa su je nazvali „španska brada”. Naziv “španska mahovina” je izveden iz ovoga.Španska mahovina je epifitska biljka, poznata i kao vazdušna biljka. Ova biljka dobija svu vodu i hranljive materije koje su joj potrebne iz vazduha, kiše i životinjskih fekalnih materija (koji su bogati azotom). Ne postoje koreni koji prodiru u koru drveta da bi ukrali resurse. Španska mahovina ima male listove poput ljuspica koji joj omogućavaju da se drži za koru, a da je ne ošteti. Nasuprot tome, imela je uobičajeni parazit drveća u ovoj oblasti. Koreni imele prodiru u koru drveta i uzimaju resurse iz vaskularnog tkiva domaćina.

To je primetio Frensis Mur, jedan od poznatiji kolonista Frederika, 1736. godine da su Indijanci koristili osušenu mahovinu za vatu u mušketu crnog baruta i kao tinder za paljenje vatre. Mahovina takođe se mogao upredati u konopac, koristiti za punjenje jastuci, dušeci, nameštaj, i kao a vezivno sredstvo u gradnji u stilu busilage. Mahovina je često bila upletena u korpe, konj ćebad i primitivna odeća. Modernija upotreba španske mahovine bila je početkom 20. godine veka, kada ga je Henri Ford koristio za punjenje sedišta modela T Ford.

Španska mahovina je imala niz različitih imena jer su se razni doseljenici i istraživači susreli sa mističnom biljkom.

Francuzi su je zvali „španska brada“, dok su Španci biljku zvali „francuska kosa“. Takođe je poznat kao “sedobrada” i “dlaka na drvetu”. „Španska mahovina“ potiče od originalne „španske brade“ i naziv je koji se zadržao.
Nekada su španski pirati plovili ovim vodama u potrazi za drugim brodovima za pljačku i pljačku, a kada im je bilo potrebno, da posećuju obalu za vodu i namirnice. Najkrvožedniji i najzločestiji od svih bio je gusarski kapetan po imenu Gorez Goz. Bio je krupan čovek — visok preko šest stopa, sa mišićima koji su mu bili ispupčeni iz ruku zbog čega je izgledao kao div.
Njegovo lice je bilo duboko u ožiljcima od mnogih bitaka, a oči su mu bile crne kao ugalj. Pošto je bio džinovski čovek, imao je ogromnu bradu — neki kažu da je rasla do njegovog ispupčenog struka. Kao i njegove oči, i ona je bila crna kao ugalj. Bio je to njegov veliki ponos.Jedne lepe oktobarske večeri, dok je posada Goreza Goza nosila vodu iz španskih bunara da bi je odnela do gusarskog broda, mala grupa Indijanaca iz Kuzaba tiho se približila. Bilo ih je troje — dva starca i, između njih, jedna lepa mlada devojka. Stajali su nepomično, nadajući se da pirati neće primetiti njihovo prisustvo. Kuzabo je poznavao reputaciju ovih ljudi, znao da nikog ne poštuju i da ne vrednuju život jednog Kuzaba. Svi su bili zli, ali ništa više od Goreza Goza. Upravo kada su trojica Kuzaba počeli da se povlače u drveće oko bunara, nož je zviždao oko glave najstarijeg Indijanca i duboko zario u deblo nekoliko centimetara od starčeve glave.
“Držati!” povikao je čovek. Zvučalo je kao grmljavina. Pirati su prestali da utovaruju. Velike plave čaplje poletele su iz svog legla u blizini. Jeleni su skitali duboko u šumu. Kuzabo trio se nije pomerio.Gorez Goz im je prišao. On je bio taj koji je izdao komandu. Čak i pri prigušenom svetlu, Kuzabo je mogao da vidi zao osmeh na licu kapetana pirata. Gledao je mladu devojku. Imala je petnaest godina i bila je ljupka. Oči su joj bile kao velike bare najbogatijeg ćilibara, njeni lepi obrazi visoki, gotovo strogi. Njena duga crna kosa blistala je u sumraku.
Gusarski kapetan se približio devojci, a njegov ustajali dah je zaudarao na rum i beli luk. „Želim ovu devojku“, rekao je.
„Ne možete“, rekao je najstariji čovek. “Ona je moja ćerka, a ja sam glavni.”
„Ne zadugo“, rekao je Gorez, uz mučan osmeh, dok je izvlačio mač, misleći da će brzo okončati starčev život.
“Čekati!” reče brzo mlada devojka. „Imam ponudu za tebe“, rekla je, uputivši Gorezu svoj najlepši osmeh. „Poštedi mog oca i pustiću ti da me juriš. Ako me uhvatiš, tvoj sam.”Gusarski kapetan je urlao od smeha. „Onda beži moju lepu devo!“ reče on smejući se još glasnije i posmatrajući je kako odlazi. Ostali gusari su se pridružili veselju, ali kada se Gorez Goz vratio poglavici i služavki, oni su nestali.
Gorez Goz je opsovao, ali je krenuo za devojkom, razmišljajući kako bi se mogao zabaviti. Za velikog čoveka, mogao bi da se kreće brzo. Bio je siguran da može uhvatiti devojku u trenucima. Ugledao ju je kroz drveće i ozbiljno krenuo u poteru. Svetlo se brzo gasilo pa je sa sobom nosio baklju koja mu je vodila put.
Pratiti devojku je bilo lako: ovde slomljena grančica, tamo otisak stopala u mekom šumskom podu. Kao da je htela da je uhvati ružni gusar. Ali potera je ubrzo uzela danak na Gorez Gozu. Bio je na moru nedeljama i svo trčanje je počelo da ga usporava. Ali tek što mu je korak usporio, čuo je tihi devojčin glas kako ga doziva sa ogromnog hrasta ispred sebe.
„Ovde, ovde gore, ti ružni glupane. Popni se do mene“, pevala je devojka.
Gorez Goz je podigao pogled na drvo. Devojka je bila u visokim granama masivnog živog hrasta. Gnev kapetana pirata je porastao; skoči na nisku granu i poče se penjati. Išao je sve više i više, a dok je to činio, devojka se penjala još više. Gorez Goz ju je opsovao ispod glasa, ali je nastavio da ide gore i gore sve dok nije bio skoro nadomak mlade devojke.”Imam te sada!” pirat je siktao, a male grane drveta na vrhu drveta bockale su mu lice.
„Ne, ti ružna krastače. Mislim da te drvo sada ima“, nasmejala se devojka. Na zaprepašćenje Goreza Goza, skočila je sa drveta. Tek tada je primetio potok ispod i čuo pljusak.
Gorez Goz je pokušao da se spusti niz džinovski hrast, ali su ga male grane držale na mestu. Nije mogao da se pomeri dole. Zato je odlučio da prati devojku u vodu. To je bio jedini način.
Ali dok je odbacivao svoje telo sa granja, grane su se čvrsto držale njegove ogromne brade i nisu ga puštale – nikada ga nisu puštale.
Smešno je to što dugo nakon što je Gorez Goz umro, njegova brada nije prestala da raste. Nastavila je da se širi na sve hrastove duž obale i na šume. Sada zovemo gusarsku bradu, španska mahovina.
A ako mi ne verujete, uzmite komad mahovine, uklonite sive ljuske koje ga prekrivaju i videćete samu mahovinu kao crnu kao ugalj!

Familia zapažanje: Španska Mahovina je ona biljka koja se pojavljuje na drvećima u kaubojskim filmovima. Naravno, to niko nije ni primećivao dok nismo počeli da se bavimo ovim poslom. Mahovina je jako lepa biljka za visece aranžmane, gde svojom duzinom privlači pažnju svakoga ko prođe pored nje. Ono što je dobro jeste što se suši brzo, te joj se može prijuštiti više vlage. Ako imate mogućnosti, to je jedina biljka koju valjda potopiti u vodu, ostaviti sat vremena da ostoji i nakon toga je izvaditi da se ocedi, i vratiti na svoje mesto. Preferira curkulaciju vazduha a klima joj je smrtni neprijatelj. Nikako je stavljati isprd nje. Mahovina nema koren, pocetak ni kraj, tako da ako vam deo nje otpadne, taj deo ce nastaviti život za sebe. Primeri mahovine dosežu do 2,5 metara u dužinu. Mahovina je i različita u odnosu na ostale sorte Tilandsije na taj nacin što ne reprodukuje mlade biljke i nema deobe, vec svaki krak raste u dužinu i povecava obim same biljke.